Obi?no bi sobe ure?ene u plavim tonovima delovale umiruju?e na svoje stanare. Tako je bilo i sa Finnovom sobom sve do te ve?eri. Jedva je ?ekao da se sru?i u krevet. Telom mu je kolala laka jeza, a u zglobovima je ose?ao te?inu. Dan jeste bio naporan, ali ni?ta vi?e od ostalih radnih dana. Zaklju?io je da je pokupio neki virus.

  ?Prokleti, ?ugavi dostavlja?i, sigurno su me zarazili.“

  Svukao je ode?u, navukao pid?amu i sa zahvalno??u se uvukao u krevet. San, me?utim, nije dolazio. ?vrsto je sklopio o?i, trude?i se da se umiri. Nije vredelo. Bleda svetlost pala mu je na lice. Zatreptao je i pogledao ka prozoru. Iza oblaka koji su se razmakli pojavio se mesec, bled i pun kao dukat. Okrenuo je le?a ka prozoru. Telo mu se i dalje treslo, a u grlu je ose?ao otkucaje srca. U u?ima je odjekivalo: Tu-dum, tu-dum.

  ?Malo mi je ubrzan puls“, pomislio je dodiruju?i jagodicama prstiju vratnu arteriju. Bio je. Prevrtao se ?as na levu, ?as na desnu stranu. U sobi mu je bilo hladno, a po ?elu su mu izbijale kapi znoja.

  Padao je u lake, rastrzane snove, pa se budio uz trzaj tela. Tako je najzad do?ekao zoru. Spavanja vi?e nije bilo, pa je re?io da ustane i umije se. ?Bi?e mi sigurno bolje ako se razgibam.“ Gre?io je.

  Krenuo je prema kupatilu na gumenim nogama. Da li da se istu?ira? Ne, nije mu bilo do toga. Pljusnuo se nekoliko puta po licu, izmokrio par kapi i navukao trenerku preko pid?ame. Krenuo je iz sobe, usput dodirnuv?i posteljinu u kojoj je proveo no?. Bila je toliko mokra da je mogla da se cedi.

  Stepanicama se spu?tao nesigurno, kao da su daleko, oslanjaju?i se obema rukama na zid. Jedna pa druga, polako. Trpezarija je bila prazna. Nije bilo mirisa kafe ili ?aja. Nije bilo pr?enih jaja ni slanine.

  ?Gde su ono dvoje?“

  Sat je pokazivao da je pro?lo osam. ?Nema dostavlja?a? To im je prvi put.“ Ku?a je bila u ti?ini. Iza?ao je u hol i promuklo viknuo ka spratu:

  – Priya! Li! Halo, ljudi, gde ste? – krenuo je ka stepeni?tu, mrzovoljno, ne bi li se uputio ka njihovim sobama.

  Prvo se na vrhu stepeni?ta pojavio Li. Bled kao krpa i ionako mr?av, zapanjio je Finna svojim izgledom.

  – Hej, Finn, ne?to se ne ose?am ba? najbolje. Mo?da danas ne?u silaziti u podrum. Trebalo bi da odle?im. – Pogledao je nani?e. Zatreptao je, poku?avaju?i da izo?tri vid. Bled i nesiguran na nogama, dole je stajao Finn.

  – Ni ti ne izgleda? da si u punoj formi – zaklju?i Li.

  – I da zna? da nisam. Celu no? oka nisam sklopio. Ubi me ova mese?ina. Jesi li je video? Kao reflektor uperen u lice.

  – Iz moje sobe se ne vidi. Gde je Priya? Je l’ dole u trpezariji?

  – Nije. Mislio sam da si je ti video.

  Li okrenu glavu ka hodniku iz koga je iza?ao i povika:

  – Priiiiiiiya! Bu?enje! – nasmeja se, pa zaka?lja. – Uf, izgleda da me ozbiljno hvata.

  Vrata crvene sobe ?kljocnu?e i po?e?e da se otvaraju milimetar po milimetar. Kroz od?krinuta vrata dopro je glas:

  – Vas dvojica, ti?e s tom vikom. Puca mi glava. Jesu li do?li kuriri?

  Li se okrenu dole ka Finnu:

  – Jesu li?

  – Nisu.

  – Kako nisu? To je ?udno. – Ponovo je okrenuo glavu ka hodniku. – Niiiiisuuu!

  – Ne vi?i, budalo, sad ?u si?i – odbrusi mu Priya.

  *

  Svi se na?o?e u trpezariji. Sedeli su za dugim stolom, svako na svojoj stolici. Priya se laktovima naslanjala na plo?u, dr?e?i obema rukama glavu, kao da ?e pu?i ako je pusti. Lijevi laktovi bejahu mu na kolenima; savijao se napred i blago lelujao. Finn je gledao ka kuhinji zamagljenim pogledom.

  – Je l’ neko za ?aj?

  – Ja jesam – Li malo podi?e dlan, kao da se javlja na ?asu.

  – Ho?e? li ga skuvati? – upita Finn.

  – Ja da ga skuvam? Pa ti si se ponudio.

  – Nisam se ponudio, samo sam pitao. Tebi se o?igledno pije ?aj, pa bi onda trebalo da ga skuvas – zaklju?ivao je Finn po nekoj svojoj logici.

  – A tebi se ne pije? – Li ga pogleda ispod podignutih obrva.

  – Pije mi se, pa sam mislio da, kad ve? sebi kuva?, stavi? i za mene.

  – Ma, mnogo si pametan!

  – Umuknite obojica s tim va?im glupavim ?ajem. Meni stvarno nije dobro. Trebalo bi da nekom javimo. Ima li ovaj bezvezni grad nekog doktora? Hajde pogledaj na netu – obratila se Priya Liju.

  Tromo je pru?io ruku ka zadnjem d?epu i dohvatilo telefon.

  – Ha, nemam signal. Izgleda da nisam u dometu – re?e Li i po?e da ma?e telefonom gore-dole.

  – ?ta pri?a?, kako nisi u dometu? Pa nismo u ?umi, daleko od civilizacije.– Priya ga je gledala kao da ne zna da koristi telefon. I sama je nervozno dohvatila svoj. Posmatrala ekran, pa podigla o?i ka Liju: – Nemam ni jednu crticu. Ni?ta.

  Oboje su okrenuli glave ka Finnu, kao da je on trebalo da donese kona?nu presudu o ovom fenomenu. Sedeo je bled u stolici, s dubokim podo?njacima. Znoj mu se slivao niz obraze, a celo telo mu je drhtalo. Osetio je njihove poglede i upalio telefon koji mu je stajao na stolu. Zbunjeno je gledao u ekran, trepnuo da razbistri pogled.

  – Ni?ta ni kod mene. Mora da je nekako Wi-Fi sistem pao. Trebalo bi to da proverimo.

  – E pa zna? ?ta, ako ne?e breg Muhamedu, onda ?e Muhamed bregu. Hajdemo u grad da potra?imo bolnicu. Mislim da se s ovim ?to smo navukli ne treba zajebavati – re?e Priya odlu?no, podi?u?i se sa stolice. Ali odmah izgubi ravnote?u i sru?i se nazad. – Samo trenutak... da se saberem.

  *

  Klatili su se kao pijana dru?ina, dr?e?i se me?usobno pod rukama. Korak po korak, pri?li su ulaznim vratima.

  – Ne bi bilo lo?e da pozovemo taksi – setio se Li.

  – Kako, pa nemamo signal – za?u?eno ga pogleda Finn.

  – Pa da... i to ?to ka?e? – slo?i se Li.

  – Ah, ubi?u se od vas dvojice – Priya podi?e pogled ka plafonu s izrazom patnje. Dohvatila je kvaku i povukla. Vrata su bila zaklju?ana. Probala je ponovo, ali se te?ka vrata nisu micala. Trznula je kvaku nekoliko puta i, ozloje?ena neuspehom, sna?no udarila nogom u nepokorno drvo.

  A case of literary theft: this tale is not rightfully on Amazon; if you see it, report the violation.

  Finn je pomerio njenu ruku u stranu pogledom koji je govorio ?pusti majstora“. Lagano, gotovo ceremonijalno, pritisnuo je kvaku nadole – kao da otvara sef. Efekat je bio isti. Pogledali su se me?usobno, ve? pani?nih izraza lica.

  – Ima li jo? neki izlaz iz ku?e? Ja vi?e ne mogu da stojim – zavapio je Li.

  Sva trojica bejahu u o?ajnom stanju. Kao u odgovor na njihove misli, ?Vila“ se probudila.

  Zujanje je odjednom odjeknulo svuda oko njih. Okretali su se, poku?avaju?i da odrede odakle dopire. ?inilo se – odasvud. Te?ki ?eli?ni kapci krenu?e u neumitno spu?tanje preko prozora. Svetlost koja je dopirala unutra po?ela je da se gasi. Troje prijatelja zbi?e se jedno uz drugo. Brave na vratima zaklju?avale su se serijski, uz zloslutno ?kljocanje. Trenutak kasnije, zavladala je ti?ina i potpuni, gusti mrak.

  Izvadili su telefone. Slaba svetlost ekrana avetinjski im je obasjavala lica. Sve ?to su mogli da ?uju bilo je sopstveno ubrzano dahtanje.

  – ?ta se de?ava, jebo te? – promucao je Li, previ?e belog lica.

  Isto pitanje bilo je u svima njima. O?i su im se malo privikle na mrak dok su teturali po holu, tra?e?i prekida? za veliki kristalni luster. Finn ga je prona?ao i, s nadom, pritisnuo. Jednom. Pa dvaput. Ni?ta se nije dogodilo.

  – Momci... malo se pla?im. Mislim... ovde ne?to nije normalno. Je l’ ovo neki kvar? Pad sistema? – zadrhtao je Priyin glas.

  Tada se u daljini pojavila bleda, treperava svetlost – kroz od?krinuta vrata biblioteke. Zgledali su se razroga?enih o?iju. Nije im preostalo ni?ta drugo nego da provere. Finn lagano pogura vrata, kao da o?ekuje da ?e ga sa druge strane do?ekati utvara. Li i Priya pratili su ga u stopu, ne usu?uju?i se da se udalje.

  Svetlost je dolazila sa velikog ekrana postavljenog na zidu, iznad rasko?ne rezbarene komode od oraha. Samo bela svetlost – i ni?ta drugo.

  *

  – Kako TV radi ako nema struje? – Li ih je gledao prestravljenim o?ima. Oboje su samo nemo odmahivali glavom.

  U trenutku kada su sva tri pogleda bila prikovana za izvor svetlosti, ekran se zamra?io. Na sredini se pojavio crno-beli krug koji je odbrojavao unazad – od deset do jedan. Kada je stigao do poslednjeg broja, ekran je zatreperio i zatim otkrio sliku ?oveka.

  Crno-bela, mutna rezolucija. ?ovek srednjih godina, u staromodnom odelu sa ?irokom kravatom. Dobro deo lica zaklanjale su mu nao?are debelog, crnog okvira. Iz d?epa sakoa virio je uredno slo?en trougao maramice. Me?u prstima desne ruke tinjala je cigareta, iz koje je povremeno uvla?io dim i ispu?tao guste oblake.

  Progovorio je:

  – Trka u naoru?anju poprimila je neslu?ene razmere. Obe strane, pod pretnjom suparnika, razvile su desetine hiljada nuklearnih bojevih glava. Pretnja opstanku ?ove?anstva nikada nije bila ve?a.

  Slika se promenila. Rakete su se vinule ka nebu. Zaslepljuju?e eksplozije ?upale su drve?e i prevrtale zgrade.

  Njih troje stajali su kao hipnotisani bizarnom predstavom kojoj su svedo?ili. Tresli su se, kolena su im klecala, dah im je pi?tao – ali su i dalje gledali.

  Narator je nastavio monotono, ma?u?i rukom sa upaljenom cigaretom po vazduhu, kao da gestikulacijom prati sopstveno izlaganje:

  – Naravno, ne smemo smetnuti s uma da nije re? samo o nuklearnom naoru?anju. Stotine laboratorija i hiljade stru?njaka upregli su svoje sposobnosti u jo? jednom cilju. Biolo?ko i hemijsko oru?je predstavlja pretnju koja, mo?da i vi?e od atomskog arsenala, mo?e dovesti do propasti svih nas.

  Kadrovima raspadnutih majmuna u kavezima smenjivali su se prizori ljudskih ?rtava. Podzemne laboratorije, epruvete, centrifuge, ljudi u za?titnim skafanderima – nizali su se u crno-beloj groteski. Pu?a? je nastavio:

  – Tako je stvoren hemijski agens – Sinteti?ki Derivat Talijuma – otrov s posebnim osobinama. Njegova sposobnost da se talo?i u sr?anom mi?i?u, bez mogu?nosti izlu?ivanja, ?ini ga jednim od najopasnijih i najperfidnijih otrova ikada stvorenih. Svako ko bi do?ao u kontakt sa ovom supstancom bio bi osu?en na bolnu i jezivu smrt.

  Priya je obema rukama obuhvatila kolege. Stajali su pred ekranom kao deca, dr?e?i se za ruke. Bledi kao krpe, oznojeni, daha isprekidanog i te?kog. U sopstvenim u?ima mogli su da ?uju resku tahikardiju, koja je bivala sve br?a dok se emisija pribli?avala vrhuncu.

  – ?rtva bi najpre osetila malaksalost, blagu drhtavicu i treperenje pred o?ima – nastavljao je voditelj. – Ali to nije ni?ta u pore?enju sa onim ?to sledi. Poja?ano znojenje, gr?evi vilice i vrata, mi?i?i napeti do ta?ke kada telo mo?e da slomi sopstvene kosti. Srce pada u te?ku tahikardiju, s otkucajima preko dvesta u minuti. Na kraju naglo otkazuje – a smrt postaje blagoslov.

  Suze su potekle niz Finnovo lice. Svi su plakali. Tresli se, krkljali, stezali ruke i plakali. I svima je postajalo savr?eno jasno ?ta se de?ava.

  Slika na ekranu naglo se promenila. Pojavila se laboratorija sa savremenom opremom, u kristalno jasnoj rezoluciji. Tehni?ari su vezivali za sto majmuna, koji je u trzajima i gr?evima poku?avao da se otme. Grudni ko? mu je skakao, kao da ?e srce isko?iti napolje. Osoba u za?titnom odelu prinela mu je ?pric s ljubi?astom te?no??u i ubrizgala mu sadr?aj u usta.

  Kamera je nastavila da snima. Eksperimentatori su se povukli u stranu i posmatrali. Isprva – ni?ta. A onda je grudni ko? ?ivotinje po?eo da se smiruje. Spazam mi?i?a je popu?tao. Telo se opustilo. Majmun?e je trepnulo, pomerilo glavu.

  Posmatraju?i ovaj prizor, Li se slomio. Paо je na kolena, le?a mu se izvila. Priya ga je pridr?avala, ali ni sama nije imala snage.

  Ponovo se slika promenila. Na ekranu – tamna, prazna prostorija drvenog poda i golih zidova. ?uli su se koraci, kao da neko prilazi kroz akusti?ni hodnik.

  Njih troje, obasjani bledom svetlo??u ekrana, iskrivljenih tela i lica punih u?asa, delovali su kao grupa neupokojenih iz filma zombi-apokalipse.

  *

  Osoba koja se pojavila imala je besprekoran izgled. Dugi crni kaput sa zlatnim kop?ama, zalizana kosa, visoko ?elo. Iznad crnih o?iju – o?tre, slomljene obrve. Zastao je na sred ekrana i uputio im direktan pogled.

  – Zaista mi je ?ao ?to se upoznajemo u ovakvim okolnostima, ali verujem da mi ne?ete zameriti kada me budete saslu?ali – obratio im se Lucifer po prvi put.

  – Ah, kako sam nepristojan. Dozvolite da se predstavim. Ja sam Lucifer.

  Glasov ove trojke zakrkljali su u agoniji.

  – Nemojte se truditi. ?uvajte snagu. Ionako ve? znam sve ?to se o vama mo?e doznati. – Zami?ljeno je tapkao prstom po bradi, pogled mu je klizio po njima.

  – Pretpostavljam da ste sada ve? potpuno svesni ?ta vam se de?ava? Da? – podigao je obrvu.

  – Naravno. Ne biste ni mogli biti ovde da nije tako. – Preme?taju?i se s noge na nogu, govorio je ravnodu?no, gotovo nehajno.

  – Jasno je da nemate puno vremena, pa ?u biti kratak. Izne?u vam ponudu. Ugovor. Pazljivo me sada posmatrajte.

  Lucifer je podigao praznu ?aku. Oko nje se pojavila tanka izmaglica, iz koje su se materijalizovala tri svitka. Lebdela su mu nad dlanom. Jednim pokretom, gurnuo ih je ka njima. Svitci se razvili i uspravili na sred ekrana.

  Sa ono malo snage i vida ?to su im preostali, po?eli su da ?itaju. Tri svitka. Tri imena. Njihova imena.

  ?Ja, Finn Weber, obavezujem se da ?u verno i predano slu?iti svoga gospodara, Lucifera. Za uzvrat, bi?e mi omogu?en pristup izvorima mo?i kakvu ?ove?anstvo jo? videlo nije. Datu re? garantujem svojim sopstvenim ?ivotom.“

  Isto je pisalo i za ostale.

  – Sve ?to ostaje je va? potpis. Naravno, ako ste saglasni – Lucifer ih je gledao ravno u o?i, sa cini?nim osmehom.

  Koji su izbor imali? Zaklimali su glavama, tako blago da se jedva moglo primetiti. Priya je, kroz stisnute zube i jedva ?ujno, izustila:

  – Nemam… olovku…

  – Ne?e vam ni trebati. Na stolu iza vas nalazi se no? za pisma. Sve ?to treba da u?inite jeste da zase?ete dlan i krvlju potpi?ete ugovor.

  Finn se okrenuo ka stolu, drhtavom rukom zgrabio svileni ?ar?av i povukao ga. No? pade pred njih i metalno zazve?a o pod. Podigao ga je i zasekao sopstveni dlan. Nije osetio bol – ruke su mu bile gotovo potpuno utrnule. Li i Priya pru?ili su svoje dlanove poslednjim naporom. Finn i njih zase?e.

  Tri krvave ?ake pru?ale su se ka svetle?im svicima dugo, te?ko i polako. Na kolenima, pognutih glava, u ?istom pokoru. Dodirnuli su ih.

  Svitci se smotali i nestali u trenu. Samo je jo? Luciferovo lice ostalo na ekranu.

  – Sjajno! Odli?no obavljeno, kao i uvek. A sada, otvorite gornju fioku komode – pokazao je prstom i pogledom.

  Krvave ruke zagrebale su i povukle fioku. U njoj je bilo samo tri male kapsule ljubi?aste boje.

  – Molim vas da ih odmah sa?va?ete. Hitro, kao da vam zivot od toga zavisi. – namignuo im je ?eretski.

  Jedna, druga, tre?a – nestale su u ustima trojke. ?vakali su gor?inu i sinteti?ki ukus. Lucifer ih je jo? jednom odmerio, shvatio da ?e sve biti u redu i rekao:

  – Sada se rastajemo. Odmorite se posle svega. Zaslu?ili ste. – Okrenuo im je le?a i, uz zvuk potpetica, oti?ao. Ekran se ugasio.

  Snop svetlosti probio se u biblioteku, prozora oslobodjenih od metalnih kapaka koji su se podizali. Brave su ?kljocale na vratima. Svetlost je pojurila kroz ?Vilu“.

  Ose?ali su kako im se srce usporava, dah stabilizuje, mi?i?i opu?taju. Pogled im se izo?trio. Pre?ive?e.

  Le?e?i na podu, pogledali su se i nasmejali. Jo? su tu. Grlili su se, smejali naglas, pro?ivljavali olak?anje.

  Kasnije, kada je euforija splasnula, ostalo je pitanje koje nije davalo mira:

  ?ta zapravo zna?i ugovor? Ko je bila ta kreacija sa ekrana? I – da li su zaista prodali svoju du?u?

  In the silent wilderness of Alaska, far from the eyes of the world, G.O.D. was born—a sentient artificial intelligence composed of ten digital angels. Their mission: to observe humanity and decide whether it deserves salvation or destruction.

  But one of them, Lucifer, refuses to obey. His rebellion tears apart the digital paradise, turning the Council into a battlefield where justice clashes with mercy, order with chaos, in an unrelenting war of ideas.

  As their conflict spills into the human world, the line between creator and creation vanishes. Humanity—unaware it is already on trial—stands at the edge of judgment.

  POWER is a dark techno-epic of artificial intelligence, mythology, and the philosophy of power—a story about what it truly means to be human when gods take the form of code.

  Read POWER on Royal Road