Kolona je jurila pra?njavim putem, zamagljen bljesak crnog ?elika i rotacionih svetala. Na ?elu i za?elju, parovi motociklista sekli su kroz izmaglicu, njihova rotiraju?a svetla ?istila su put. Iza njih, u pravilnim razmacima, dolazili su blindirani crni SUV-ovi — agenti Tajne slu?be zbijeni unutra kao meci u ?ar?eru. U sredini su klizile tri identi?ne limuzine. U jednoj se nalazio za?ti?eni ?ovek.

  Prozori nisu smeli da se otvaraju. Gordon je to znao. A za?to bi i poku?avao? S obe strane kolone protezala se beskrajna bodljikava ?ica, milju za miljom, obuzdavaju?i nemirno more stoke. Kroz oblak pra?ine koji su dizale gume nazirao je njihove obrise — hiljade zveri crnih o?iju, ?iji su besmisleni ?ivoti tekli ka neizbe?noj klanici, kona?nom odredi?tu koje ih sve ?eka. ?ak i kroz klimatske filtere limuzine, o?tar miris stajnjaka i urina probijao se unutra. , pomisli Gordon.

  Nije bio odu?evljen ?to ga je dana?nji plan kampanje doveo ovde, ali radnu snagu jedne od najve?ih fabrika za preradu mesa u dr?avi nije mogao da ignori?e.

  Stigav?i pred ulaz u halu za utovar kamiona, pratnja se rasporedi levo i desno, propu?taju?i limuzinu da u?e u unutra?njost. Gordon iskora?i na mokri pod od belih kerami?kih plo?ica, u svojim lakovanim crnim cipelama. Nozdrve mu se nesvesno ra?iri?e kad oseti reski, metalni miris krvi. Taj je miris dobro poznavao jo? od dana kad ga je otac u?io kako da odere srnda?a i izvadi mu utrobu. Poznavao ga je, po?tovao — i pomalo u njemu u?ivao.

  Do?ekalo ga je dvoje ljudi, brat i sestra, vlasnici kompanije. Delovali su neobi?no: blizanci, oboje rumeni i debelju?kasti. Rukovanje uz ?iroke osmehe usledi. Poznavao ih je odranije, donatore kampanje i korisnike povlastica koje su time kupovali. Nekoliko puta obezbe?ivao im je mesto na gala ve?erama u Va?ingtonu. Sada su imali priliku da mu se odu?e, okupljaju?i radnike pred kojima ?e Gordon govoriti u ime kampanje koja se zahuktavala.

  Nikako nije mogao pred taj skup iza?i u odelu i salonskim cipelama. Zato je jedan od agenata nosio za njim veliku torbu. Pokaza?e mu prostoriju u kojoj se mogao presvu?i i pripremiti. Cipele su zamenile zelene ?izme ?utog ?ona. Odelu su mesto prepustile farmerke i flanelska ko?ulja, a preko svega do?ao je beli mantil. Na glavi — ka?ket sa partijskim sloganom Made in USA.

  Charli i Brenda povedo?e ga kroz veliku rashladnu komoru, putem prema skupu. Velike polutke raspolu?enih ?ivotinja visile su sa kuka, u nepreglednim nizovima. Prizor je delovao nestvarno, ?to se i moglo videti na Gordonovom licu. Ko ?e uop?te pojesti svo ovo meso? — pitao se.

  Charli ga odmeri.

  — Gospodine Langly, dozvolite da ispravim jedan detalj.

  Pogledao je besprekorno beli mantil koji je Gordon nosio. To ne?e funkcionisati — deluje kao predstava, a on dobro poznaje lokalce. Pri?ao je jednom komadu mesa, zgrabio ga obema rukama, zatim se okrenuo ka Gordonu, podignutih, umrljanih dlanova.

  — Dozvoljavate?

  Razumevaju?i nameru, Gordon klimnu glavom. Charli obri?e dlanove o beli mantil. Sada je izgledao uverljivije.

  — Tako, mnogo bolje. Spremni ste. Izvolite ovuda — pokaza rukom ka vratima koja su vodila do improvizovane bine.

  Pred binom se okupilo nekoliko stotina radnika, sli?no obu?enih kao i sam Langly. Nekoliko njih, po njegovom pojavljivanju, po?e da aplaudira i uzvikuje podr?ke uz vesele zvi?duke. Brenda ih je pripremila, obezbediv?i im pla?eni produ?eni vikend. Gordon se osmehivao, klimaju?i glavom na ovu toplu, ali nespontanu dobrodo?licu. I ostali ubrzo prihvati?e aplauz.

  Dobro je poznavao ovakve skupove — snalazio se kao riba u vodi. Podila?enje, zahvalnost, obe?anja, la?na skromnost: to je bio njegov arsenal.

  — Va? te?ak i odgovoran posao...

  — Ponosni na svoje od rada ogrubele ruke...

  — Vi hranite svoje porodice, a Amerika vama duguje zahvalnost...

  — Nigde na svetu nema boljeg radnika od na?eg...

  — Zadovoljstvo kada dlanom obri?ete znoj sa ?ela... bla, bla, bla...

  Uhvatilo ga je nadahnu?e. Masa je reagovala, a on ih vi?e nije pu?tao. Pre?ao je na li?na obra?anja — a vi, gospo?o, odakle ste? Sve je teklo savr?eno, programirano.

  Sve dok pogled nije odlutao ka poslednjim redovima.

  Tamo, skroz u pozadini, stajao je mladi? plave, umr?ene kose vezane u neuredan rep. Cekinje trodnevne bradice pokrivale su mu obraze. Masan mantil ?lampavo mu je visio sa uskih ramena. U ruci je dr?ao kanap za koji je bio privezan plavi balon punjen helijumom.

  Gordonu popusti pa?nja. Da li je to slu?ajnost? Mo?da su vlasnici podelili balone da uveli?aju skup? Ali nije bilo drugih balona. Samo ovaj skru?eni smotanko ga ima. Lagano strujanje vazduha okretalo je lebde?i balon. Gordon ga fiksira pogledom. Najpre se pojavi slovo D. Nastavljaju?i okretanje, balon otkri dalje: D-a-m-b-o...?

  Zastao je usred re?enice. Masa je osetila da se ne?to de?ava. Gordon, shvativ?i da ih ne sme ispustiti, vedro se nasmeja.

  Find this and other great novels on the author's preferred platform. Support original creators!

  — Izvinite me na trenutak, molim vas.

  Okrenuo se ka agentima i tiho pozvao jednog.

  — Tamo pozadi u gomili je osoba sa plavim balonom. Nemoj gledati u njega. Pri?ite mu na kraju skupa. ?elim da razgovaram.

  Agent klimnu i povu?e se. Gordon se opet okrenu publici, podigav?i ruke kao da im se predaje.

  — ?eleo bih da vam se zahvalim na ljubaznosti kojom ste me danas ugostili u ovoj izuzetnoj ustanovi. Na?alost, neodlo?ne obaveze senatora, va?eg vernog i odanog sluge, vuku me dalje. Pozdravljam vas i pozivam da glasate za nas, jer mi smo najbolji zato ?to smooo—

  — MADE IN USA! — povika masa, aplaudiraju?i.

  Gordon odmahnu rukom, kao da im poklanja srce, i si?e sa bine. U?urbano je krenuo kroz hodnike ka kolima. Agent kome je dao zadatak pri?e mu:

  — Gospodine, osoba koju ste identifikovali sprovedena je u izolaciju. ?elite li da vas odvedem?

  — Da. Vodi me.

  Zaustavili su se pred velikom hladnja?om. Mraz i inje hvatali su se po rubovima metalnih vrata, tek malo od?krinutih. Kroz procep je izbijala para koja se vijugala u vazduhu. Gordon povu?e polugu. Bela svetlost obasja smrznute nizove mesa.

  Na sredini prostorije stajao je mladi?, obuhvataju?i rukama tanki beli mantil u poku?aju da se zagreje. Na vrhu dugog, ?picastog nosa formirala se kapljica providne sline koja se dvoumila da li da padne ili da se pretvori u ledenicu. Gordon dade znak agentu da ostane.

  — Da li ste sigurni, gospodine? Poznajete li ovu osobu?

  — Siguran sam. Ne?e biti problema. Samo ne dozvolite da iko ulazi.

  Pri?ao je mladi?u. Davao je prili?no bezopasan utisak. Balon je sada lebdio zalepljen za tavanicu. De?ko je imao upla?en izraz lica. Gordon obi?e oko njega, pri?e velikom komadu mesa u koji je bila zabodena kuka, istrgnu je i, dr?e?i je nehajno uz telo, upita:

  — Ko si ti i odakle ti taj balon?

  Mladi? se blago pomeri i spremno odgovori:

  — Zovem se Toby, radim ovde, ?ivim dole pored farme u parku prikolica. Drago mi je da se upoznamo. — Izvukao je ruku i sa nevinim osmehom pru?io je ka Gordonu. Par trenutaka ostala je da visi u vazduhu, zatim je, shvativ?i da mu ovaj ne?e uzvratiti, povukao. O?isti grlo i nastavi, oboriv?i pogled:

  — Jutros, pred posao, do?ao je kurir sa po?iljkom. Rekoh sebi, ?udno. ?ivim sam, nemam nikoga. Ko bi meni slao bilo ?ta? Ipak, primih. Unutra paketi? i pismo. A znate li ?ta je pisalo? — veselo se osmehnu, pokazav?i red ?u?kastih zuba.

  Gordon ?utao, kuka mu je nervozno tapkala o koleno.

  — O, brate, nov?anica od sto dolara, balon i papiri? sa porukom. I mala kutijica uz to — nastavi Toby.

  — Kakva poruka? Kakva kutijica?

  — Pisalo je da ?ete nas danas posetiti i da mnogo volite balone. Da napumpam balon, a vi ?ete me sigurno primetiti. Da vam predam poklon. I da ?u dobiti jo? sto dolara ako ni?ta ne zabrljam. I evo, — ma?i se d?epa — evo poklona.

  Izvadi kutiju u ukrasnom papiru sa ma?nicom na vrhu.

  — Kunem se da nisam gledao ?ta je unutra. Nisam ja od takvih. ?to nije moje — nije moje.

  Gordon je odmah shvatio: Toby je samo oru?e. Podigao je kutiju sa njegovog dlana. Nije bila prazna.

  — Zahvaljujem se na poklonu i pa?nji. ?elim vam prijatan dan. I ne zaboravite da glasate za nas.

  Rukom preko ramena isprati ga do izlaza i dade znak pratnji da ga puste. Ostade sam.

  Omot kutije prikazivao je zimsku idilu, ukra?en pahuljama. Na poklopcu nasmejani Sne?ko Beli? s nosom od ?argarepe. Lagano je povukao kraj ma?nice. Valjda nije bomba? Ne, suvi?e truda za tako prozai?an ishod. A i balon... ne, nije bomba.

  Podigao je poklopac. Unutra kocka od grafitnih vlakana sa malim tamnim displejom. Okretao ju je u rukama. Na tamnoj povr?ini tanke pruge nalik otisku prsta. Dodirnuo je palcem. Za?ulo se tiho zujanje i ?klik“. Poklopac se oslobodi.

  Unutra — par?e belog, ?etiri puta presavijenog papira, bez i?ega na sebi. Kakvo je ovo sranje! Okretao ga je ka svetlu. Ni?ta. Ponovo pregleda kutiju. Na dnu, sitnim slovima:

  Cuvati na ledenom mestu.

  Dr?e?i papir, osvrnu se oko sebe. Ovo je svakako bilo ledeno mesto. Prislanjao je papir uz zale?eno meso. Kao da je o?iveo, papir po?e da otkriva ispis, slova ispisana urednim krasnopisom:

  Po?tovani Gospodine Longly,

  Samo ?ovek jasnog cilja i velike odlu?nosti mo?e biti spreman da u?ini izvesne stvari — neprijatne, ali neophodne. Vi i ja, od iste smo materije. Zato vas cenim.

  Dozvolite da vam ponudim podr?ku ka va?em usponu. Bio bih nesre?an da sudelujem u va?oj propasti. Razume se, saradnja je dvosmerna. Sinergija mo?i vodi nas ka boljoj sutra?njici. Znajte, va?e tajne, iako mogu ostaviti poneki ?o?iljak“ na du?i, sigurne su kod mene.

  Molim vas da ozbiljno razmotrite moje re?i. Potvrdite na? sporazum tako ?to ?ete se pozabaviti projektom pod nazivom ?Meteor“.

  Ono ?to bih ?eleo — ubijte ga.

  S po?tovanjem,

  L.

  Papir, sada vla?an, po?e da se rastapa. Trenutak kasnije slova nestado?e, a list potamne. Gordon je zurio u prazno pismo. Pretnja? Poziv na saradnju? Oboje, ?inilo se. Re? o?iljak unela je nemir u njegovo srce. On zna. Gospode, on zna!

  Pokrio je lice dlanovima. Adrenalin mu je potisnuo hladno?u. ?ta sada? Um mu je stenjao poput zveri u klopci.

  — Da li je sve u redu, gospodine? — ?u se s ulaza.

  — Da, da, sve je u redu. Odmah dolazim.

  Kolona je napu?tala farmu. Gordon je sedeo na zadnjem sedi?tu, zadubljen u misli. Pritiskom na dugme podigao je staklenu pregradu prema ?oferu. Iz d?epa izvukao neobi?nu grafitnu kutijicu i okretao je u rukama. Reagovala je na njegov otisak. Neko ga je posedovao i iskoristio kao ?ifru. I ne samo to — ta osoba, potpisana samo kao L., znala je njegov raspored i kretanje.

  Zloslutno, zastra?uju?e. Ali najgore: taj neznanac je predvideo da ?e se Gordon sresti sa Tobyjem ba? na mestu gde ?e biti leda — jedinom gde se poruka mogla pro?itati. Taj detalj ga je naterao da prihvati potrebu da sledi uputstva ovog stranca. Bar neko vreme. Dok ne shvati s kim ima posla.

  In the silent wilderness of Alaska, far from the eyes of the world, G.O.D. was born—a sentient artificial intelligence composed of ten digital angels. Their mission: to observe humanity and decide whether it deserves salvation or destruction.

  But one of them, Lucifer, refuses to obey. His rebellion tears apart the digital paradise, turning the Council into a battlefield where justice clashes with mercy, order with chaos, in an unrelenting war of ideas.

  As their conflict spills into the human world, the line between creator and creation vanishes. Humanity—unaware it is already on trial—stands at the edge of judgment.

  POWER is a dark techno-epic of artificial intelligence, mythology, and the philosophy of power—a story about what it truly means to be human when gods take the form of code.

  Read POWER on Royal Road